Вредновање рада

Рад студента вреднује се у свим аспектима његовог ангажовања. Током похађања курса студент може стећи највише 70 предиспитних поена, а на испиту 30.

Припремање и извођење активности, као и учешће у раду на вежбама, у зимском и летњем семестру вреднује се са 40 и 30 поена. Поени се саопштавају и у индекс уписују (видети упутство) по завршетку свих вежби у вежбаоници, на крају семестра.
 

Задатак

Поени

Вежбе – зимски семестар

40 п.

Студирање јединице из књижевности

       5 п.

Нацрт за упознавање групе

       5 п.

Студирање своје јединице

       5 п.

Припрема

       10 п.

Извођење ситуације учења

       10 п.

Активност на вежбама

       5 п.

Вежбе – летњи семестар

30 п.

Усмени испит

30 п.

УКУПНО

100 п.
 

Испит

На испит студент доноси дневник вежбаонице. Усмено одговара на два питања. Једно питање задаје се са понуђеног списка (у наставку), а друго на основу одабраног снимка активности из дневника који је студент донео на увид и процену садржаја. Зато је важно да снимци, коментари и прилози у дневнику буду садржајни и комплетни.

1. Испитна питања на основу препоручене литературе

  1. Читање и испитивање хоризонта очекивања
  2. Шта је укус?
  3. Деконструкција књижевног жанра
  4. Три нивоа адаптације књижевног текста
  5. Језик и стил, сегмент активности упознавања књижевног текста
  6. Специфичности жанровских модела
  7. Моделовања активности упознавања басне
  8. Које особине чине човека човеком од укуса?
  9. Који су показатељи развоја симболичке игре код деце од треће до шесте године?
  10. Рецепција говора код детета карактеристична за узраст од треће до шесте године
  11. Вербална експресија карактеристична за узраст од треће до шесте године
  12. Однос детета према књизи и другим продуктима културе у периоду од пете до шесте године
  13. Рана способност читања на узрасту од пете до шесте године
  14. Потребе детета у језичкој комуникацији
  15. Методичке инструкције, налози и упутства за рад
  16. Прве претчиталачке активности детета
  17. Визуелно приказивање језичких јединица
  18. Вежбе засноване на разумевању појмова реченица – реч – глас – слово
  19. Сликоприча и сликопесма
  20. Шта је срицање, а шта шчитавање?
  21. Глобална метода
  22. Метода природних гласова и фонографичка метода
  23. Вежбе у припреми за читање и писање
  24. Графомоторичке вежбе
  25. Шта је ментални лексикон?
  26. Путеви сазнавања и разумевања језичких механизама
  27. Шта је синонимија?
  28. Синонимија и полисемија
  29. Негација и антонимија
  30. Шта је хипонимија (дефиниција и врсте)
  31. Шта су хомоними?
  32. Критеријуми за избор сложеница и творбених елемената у раду са децом
  33. Правци методичког обликовања вежби грађења сложеница
  34. Усвајање појмова реч и реченица
  35. Како се реченица може визуелно приказати?
  36. Врсте синтаксичких вежби
  37. Правци проширивања реченице
  38. Специфичности вежби сажимања реченице
  39. Рад на деформисаним реченицама – критеријуми деформисања
  40. Механизам метафоре (домени, пресликавање)
  41. Појмовна и сликовна метафора
  42. Дословна и фигуративна метафора
  43. Загонетке, њихова природа и функција
  44. Илустровање и смислено расклапање загонетака
  45. Разумевање пословица и њихова функција у васпитно-образовном раду
  46. Разумевање идиома у васпитно-образовном раду
  47. Говорни чин молбе и извињења као форма учтивог обраћања
  48. Говорни чин захваљивања и честитања као форма учтивог обраћања
  49. Визуелне, акустичке и тактилне вежбе у функцији описивања
  50. Причање – сугерисање елемената нарације

2. Испитна питања на основу практичних вежби